Gdje da uopće počnem s ovim spontanim izletom? Mateja je javila da je uzela godišnji i da će biti na Hvaru, zatim Urška da će doći biciklom i onda Igorov doktor da gospodin trkač na natrganim ligamentima mora još malo mirovati. Nikad ne znaš što ti sutra nosi pa zlu ne trebalo iskoristim rupu u kalendaru i zovem autobusnu kompaniju ne bih li namolila prijevoz bicikla i sebe do Splita. Služba za putnike potvrdila mi je da ne bi trebalo biti problema, a vozač klasično reagirao s: “A di ti misliš da ću ti ja to stavit?” Par dramatičnih pogleda i moj bicikl je našao mjesto u garaži. Na uobičajenoj pauzi na pola puta, u balansiranju na rinzolu, mi se pridružio svećenik čije sam brošure maloprije ljubazno odbila. Odlučio je da sam ja crna ovca pa smo ostatak pauze proveli u razgovoru u kojem mi je objasnio da je vjera nešto kao čovjek u mraku koji ima lampu. Za uzvrat sam mu ispričala par dogodovština kad su mi se lampe loše kvalitete ugasile usred noći i obećao je da će moliti za mene i moje prijatelje. Nije definirao da li misli i na vas ako ste moji Facebook prijatelji. Stižem u Split, jurim na trajekt, na Hvaru me dočeka kiša, ali dan je dug i nekad ću već stići preko brda do Zavale. Lampu naime nemam pa tunel nije opcija i razmišljam da je svećenik možda ipak bio u pravu. Putem srećem Britanca koji živi u Salzburgu i od tamo biciklira do Dubrovnika pa skupa pedaliramo prema vrhu i prebiremo po zajedničkim poznanicima. Mali svijet.​

I dok Igor drži nogu u zraku i oporavlja svoj gležanj, a ja uživam u blagodatima usporenog života pomislio bi čovjek da se nije lako nositi s neočekivanim prekidom aktivnosti. S obzirom na tempo kojim se inače krećemo, prisilni odmor mogao bi biti najveća kazna, ali začudo nije. Naravno da bi Igor bio sretniji da može bezbolnije hodati, ali nas smo dvoje jednako dobri odmarači koliko smo dobri pokretači. Kod nas ne postoje ona “Znaš ja sam ti navikao svaki dan biti u akciji pa se ne mogu smiriti”, kod nas se miruje čiste savjesti jednako ekstremno kako se i kreće. I iako nas šepavi ovaj tjedan sputava u fizičkim aktivnostima, dani su sve samo ne dosadni, no iskoristit ću priliku svima dati predah od naših pustolovina i ispričati priču o jednom drugom paru koji sam upoznala prije par godina. ​